Sva mista svita
moj su dom,
a moje misli
samo su s tobon,
ime sveto šta nosin
sa sobon,
Montenense dragi
nek' si s milin Bogon.
I danas i sutra
i za sva vrimena
ja žedna tebe
i tvoga imena,
`ka gustirna vode
napuknuta, stara…
E kad se sitin
ma s koliko žara,
tila bi te pitat,
kako mati stara?
Je l' cvate bajam
tamo kraj bunara?
Di san se ka dite
igrala po snigu,
puzajuć po poli
kraj kuće na brigu.
E, kada se sitin
te mladosti rane,
Montenense moj.
Julija Stapić Katić
